Представљамо: Поезија, Јана Алексић

Поезија


ПОРЕДАК


Узани свод
у прегради буба
непознате врсте
резбари
разграђује

складишти неопходно
само себи
остављајући загађене остатке
за некад
без регенерације

ребраста и кривина
за згазити
то померајуће црнило
изгладити штету
вратити поредак
у стари цели модел

а сунце се запекло
збило у капљу
прешироку за мрежу
плутајућег комада зебње
што се стално регенерише...


МРАВИЊАК


Та прича им није позната
И није разјашњена.
Гонитељ и прогоњени -
Коме припада место, која је граница.

Да ли се то само расправљају
Са одлуком и милошћу
Коју су сами заверовали
Да Судија има за њих.

И љуби човек.
Следи тај пут.
Не сумња и не процењује
Оног што му је сличан.
И завређује опрост
У мравињаку грешних.
Он заиста љуби

А подвиг, подвиг је усисао мравојед…



РИБАР


Личи ми на рибара
И на приповедача
У њему се вода претвара у вино
Колико год да је укинута
Стварност у којој слабим
на његовим уснама зрни се у грожђе
Које се не окуша

Сусрео сам га на језеру
У белим ланеним панталонама
У пуној шаци песка
Које на сунце износи и осипа
У зрну које се одупрело глаткој површини
па је на длану остало
веће од длана…

Његов круг слободе по води се шири
Дотиче моју што не уме да плива
И увлачи је у себе
Ту где он седи све су немоћи похвале
Да се слабостима својим дичим
Да ме чује у малом пљуску зрна

И све на чување, на негледање му дате
Као у олтару
За добру вољу
Зарад љубави
Али не моје
Само не моје…


СТАРА СТВАР


Стара ствар,
Поетичка мисао кривице,
Уколико сам изабереш
Тихо, полако,
А говорили су ти да треба тако.
Но сила је у теби јача
Да нагрнеш,
Од непроверене приче,
Из које израњаш
И у који се враћаш…

Нећеш изазов сагрешења
И поновног греха,
(кад тамо сви смо пупољци)
Након исповести
Сада освешћен -
Јер си будан,
И јер јеси испунио све шупљине,

Исто чиниш,
Гледаш напред
Ка свом искупитељу,
И свом кривицом коју собом гурим.

Лепше је твоје покајање
од мог самооправдања
И причом срца,
У вештини и сижеу човека
Кад човеком смо оба дати -
Сви смо, верни, за све криви.


ГРАД


Виртуелни асфалт
Стопала се утапају у ужегли бетон
Испарава поглед тужних људи
Што све се ближе, у тиску,
у суженој квадратури чине туђим
И профил наранџасте канте за смеће
Окачене уз стуб
Једнако профил неселективног прождрљивца знања,/
Залогаја судбина, неорганских и органских искустава/
Хроничних купаца
Истопљених зидином, брзином, нуждом
Зјапећа уста показују интерес
За поновну опипљивост

Како би само могле бити несрећне те
Проказане кутије за употребљене,
Истекле карте анемичних вегетаријанаца
По ћошковима зубатог месоједа
У зналцу који скупља и таложи
Ради синтезе
Наталожен посед множине буђа, трули
И одише град у свој својој разноврсности
А тек је опори мирис безнађа
У паничном бегу
или мучној потрази
за бар полудахом свежег сопства
за бар гутљајем изанђалог мира…


Јана Алексић